BrowseEmAll 9.4.2 | Deadpool 2 2018 NEW 720p HD-TC V2 x264-CPG () | ONGP 100

У РИМ СКОМ ПРА ВУ ( I M PE T R A T IO DO M I N I I) 1


Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Tamaño: px
Comenzar la demostración a partir de la página:

Download "У РИМ СКОМ ПРА ВУ ( I M PE T R A T IO DO M I N I I) 1"

Transcripción

1 Ори ги нал ни на уч ни рад :347.27(37) doi: /zrpfns Др Маг дол на И. Сич, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Ми лан М. Ми лу тин, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду M. Mi l u t p f.u n s.a c.r s П РИ БА ВЉА ЊЕ СВО Ј И Н Е Н А П РЕД М Е Т У ЗА ЛО Г Е ОД СТ РА Н Е ЗА ЛО Ж НОГ ПО ВЕ РИ О Ц А У РИМ СКОМ ПРА ВУ ( I M PE T R A T IO DO M I N I I) 1 Са ж е т а к: Ма ње је по зна то да је од вре ме на ди на сти је Се ве ра по ве - ри лац сте као мо гућ ност да упу ти ца ру по себ ну мол бу ка ко би до био до зво лу за при ба вља ње трај не сво ји не на пред ме ту за ло ге (im pe tra tio do mi nii). По - зна то је, пак, да је за шти та ин те ре са ду жни ка, од ко јих се по рез лак ше напла ћи вао не го од ве ле по сед ни ка, би ла од ве ли ке ва жно сти за цар ске фи нан сије. Ст о га с у, п о ре д Кон с т а н т и н о в е з а б ра не уго в а ра ња ко м и с ор не к л а у з у л е ( le x c o m mi s so r ia), т е ус ло в ља в а ња Ма р ц и ја н с ког п а к т а ( pa c t u m Ma r ci a n u m) п ра в ич н ом ц е н ом з а л о ж е не с т в а р и, п ра в а д у ж н и ка ш т и ће н а и ус л о в ља в а - ње м i m p e t ra t io d o mi nii. О н је б и о ус л о в ље н п ре т ход н и м п о к у ш а је м п р о да је ко ја је м о ра л а да буде ја вно ог л ашен а, т е п он иш т ав ање м imp e t rat io d ominii у кол ико п о в ер ил а ц н а с т а в и с а у з и м а њ е м ка м а т е н ако н с т иц ањ а с в ојин е над за ло же ном ства ри. Не за до во љан што се ови усло ви у прак си ни су по штова ли, Ју сти ни јан је 530. го ди не по ста вио до дат не усло ве за при ме ну овог и н с т и т у т а: о б а в е з у н а с т о ја њ а д а с е з а л о г а п р о д а у р о к у о д д в е г о д и н е; оба ве шта ва ње ду жни ка о то ме чак и по сле про те ка овог ро ка, да би му се да ла могућност ис ку пље ња за ло ге; по себ но одо бре ње ца ра за сти ца ње сво - ји не п о с л е п р о т е ка о в и х р о ко в а; н а к н а д н а м о г ућ н о с т д у ж н и ка да о т к у п и з а л о г у од п о в е р и о ц а у р о к у од д в е го д и не; не о п о з и в о с т п о в е р и о че в е с в о ји не 1 О в ај р а д је р е з у л т а т ис т р а ж и в ач ког р а д а н а п р о је к т у Пр а в ног ф а к у л т е т а у Но вом Са ду: Прав на тра ди ци ја и но ви прав ни иза зо ви. 461

2 Др Маг дол на И. Сич; Ми лан М. Ми лу тин, Прибављање својине на предмету... (стр ) на пред ме т у за ло ге са мо по сле про те ка око че ти ри го ди не; пра вич ну про це ну вред но сти за ло ге са оба ве зом по ве ри о ца да вра ти ви шак ду жни ку и са ње го - вим пра вом да зах те ва ис пла ту не до ста ју ћег де ла од ду жни ка. У овом ра ду ће бити разматрана питања настанка и ево лу ци је овог ин сти ту та и околно сти у ко ји ма је по сто јао. Кључ не ре чи: im pe tra tio do mi nii; за ло га; на пла та по тра жи ва ња; сти - ца ње пра ва сво ји не над пред ме том за ло ге; за шти та ин те ре са ду жни ка 1. УВОД С об зи ром на то да је за бра на уго ва ра ња ко ми сор не кла у зу ле (lex com misso ria) пре у зе та у савремено право европских земаља, романисти су првенствено з а о к у п љ е н и п и т а њи ма ко ја с е в е з у ју з а т у з а б р а н у. Ме ђу т и м, у ри м ском пра ву по сто је и пра ви ла ко ја омо гу ћу ју по ве ри о цу да под од ре ђе ним усло - вима с т екне п р ед ме т з а ло г е у т р ај н у св о ји н у. По р ед познат ог М а рц ија нског пак та ( pac t um Mar ci a num), ко ји до зво ља ва по ве ри о ц у да к уп и п редме т залог е од ду жни ка, ма ње је по зна то да је у вре ме ди на сти је Се ве ра по ве ри о цу би ла да та мо гућ ност да упу ти ца ру по себ ну мол бу да би до био до зво лу за при ба вљање сво ји не на п ред ме т у за лог е (impet rat io do mi nii). Пра ви ла im pe t ra t io do mi nii де таљ но су раз ра ђе на за вре ме ца ра Ју сти ни ја на. Има ју ћи у ви ду то да у савре ме ном пра ву ра ди омо гућавања наплате повериочевог потраживања по - с т о ји по т р е ба д а с е по в е ри о ц и м а омо г у ћ и и с т и ц а њ е св о ји не н а п р ед ме т у з а ло г е, а на л и зи р а ће мо од р ед б е ко је с е од но с е на ов ај и н с т и т у т. Ц и љ на шег ис т ра ж и в а њ а н и је да су г е ри ше мо у во ђе ње сл и ч ног и нс т ит ут а у наше п раво, већ да ука же мо на те жњу рим ског за ко но дав ца да во ди ра чу на о ин те ре си ма не са мо по ве ри о ца, не го и ду жни ка, јер без рaзличитих ме ра у ко рист ду жника и за бра на ко ми сор не кла у зу ле мо же да се из и гра ОД РЕД БЕ О СТИ ЦА ЊУ СВО ЈИ НЕ НА ПРЕД МЕ ТУ ЗА ЛО ГЕ НА ОСНО ВУ ЗАХ ТЕ ВА УПУ ЋЕ НОМ ЦА РУ ( I M PE T R A T IO D O M I N I I) Ове од ред бе се на ла зе у Ју с т и н и ја но вом ко дек су под на сло вом De iu re d ominii imp et ra nd o (О оства ре њу пра ва сво ји не) /C. J. 8, 33/. Пр ва је ре скрипт ца ра Алек сан дра Се ве ра из дат 229. го ди не гра ђа ни ну Ни ко ли на ње гов зах тев. C. J. 8, 33, 1: Im p. Ale x a n d e r A. Nic o la a e (a. 229). D o mi nii i u re p ig n o ra pos si de re de si de rans no mi na de bi to rum, qu os in so lu ti o ne ces sa re di cis, ex prime re e t, a n sol le m ni a p e re g i st i, sig ni f i c a re d e b u i st i, d u m m o d o sc i a s o m ni a b o n a d e bi t o r i s, q u i pig n o r i d e d it, u t u ni ve r sa d o mi nio t u o ge n e ra li te r a d d i c a n t u r, i m - pe tra re te non pos se. (Ако зах те ваш да стек неш пра во сво ји не на пред ме ту

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 за ло ге, по треб но је да на зна чиш име на ду жни ка за ко је твр диш да ни су ис пла ти ли (дуг), као и да си ис пу нио фор мал но сти ко је се за то зах те ва ју; ипак тре ба да знаш да сва до бра (це ло куп ну имо ви ну) ду жни ка, ко ја је он за ло жио; не мо жеш да до би јеш ни он да ако су она у це ли ни пу тем оп ште за ло ге би ла оп те ре ће на у тво ју ко рист). Овом кон сти ту ци јом је гра ђа нин, за ко га зна мо да се зо ве Ни ко ла, до био од ца ра пу тем ре скрип та при ви ле ги ју да стек не пра во сво ји не на ду жни ко - вој за лози. Највероватније ово није био једини случај када се грађанин обратио ца ру да ре ши ње гов про блем ве зан за на пла ту по тра жи ва ња на осно ву за ло ге, јер су усло ви под ко ји ма мо же да оства ри свој зах тев уоп ште но форму ли са ни без ика квог де таљ ног упут ства: тре ба да на зна чи име на ду жни ка и да ис пу ни зах те ва не фор мал но сти у по гле ду свог за ло жног пра ва. У да љем тек сту, има ју ћи у ви ду да је у прак си ко ри шће на и ге не рал на хи по те ка, цар (тј. прав ник ко ји је са ста вио ре скрипт) на по ми ње да ни у том слу ча ју не мо же да стек не сво ји ну на свим ду жни ко вим до бри ма. 2 Ма да је реч о при ви ле гији, овим ре скрип том се ре ша ва и је дан прав ни про блем услед че га има оп шту при ме ну. То по твр ђу је и ње го во уно ше ње у Ју сти ни ја нов ко декс. По ред ових оскуд них са зна ња о усло ви ма под ко јим по ве ри лац мо же да стек не пред мет за ло ге у сво ји ну, ова кон сти ту ци ја нам пру жа дру га бит на са зна ња. Са зна је мо да, ма да ће уго ва ра ње ко ми сор не кла у зу ле тек мно го касн ије, 320. г од ине, з абран ит и Конс т а нт и н Вел ик и, 3 с а п рименом lex com misso r i a у слу ча ју за ло ге би ло је већ про бле ма и у ка сном кла сич ном пе ри о ду. На и ме, ако се вра ти мо у про шлост, мо же мо ви де ти да се lex com mis so ria приме њи ва о у сл у ча ју фи д у ц и је за к љу че не са по ве ри о цем ( f i du cia c u m cre do to re 2 По је д и н е в р с т е с т в ар и н ис у м ог л е уо пш т е д а бу д у п р ед м е т з а л о г е. П р и м е р а р а д и, с т р о г о је к а ж њ а в а н о у з и м а њ е р о б о в а о р а ч а и в о л о в а з а о р а њ е у з а л о г у (C. Th. 2, 30, 1). У по чет ку су у за ло гу мо гле да се узму са мо те ле сне ства ри, да би уво ђе њем кон цеп та бо нитар не сво ји не, њи хов круг био про ши рен и на бес те ле сне. О то ме вид. Do nald E. Phil lip son (Фи лип сон), De ve lop ment of the Ro man Law of Debt Se cu rity, S t a n fo r d L a w Re v i e w, Vol. 20, 1968, 1237, фн. 65. Тако с у в р еменом п р ав о п лодоуж ив ањ а, с еоске с л уж б енос т и, с л уж б ено с т пу та, па чак, од дру гог ве ка, и са ма за ло жна пра ва сте кла мо гућ ност да бу ду за ло же на. Исто та ко, свој ство пред ме та за ло ге, у пр вим фа за ма раз во ја рим ског пра ва има ле су са мо по крет - не, да би их ка сни је сте кле и не по крет не ства ри. О то ме вид. D. E. Phil lip son, Упра во у дру гом ве ку, услед ши ро ке упо тре бе p a c t u m v e n d e n d i, ус по ста ви ло се пра ви ло да све што мо же да се про да, мо же и да се за ло жи. Та ко, нпр. у тај круг ни су спа да ли сло бо дан чо век и шти ће ни ко ва имо ви на. О то ме вид. D. 20, 1, 9; D. E. Phil lip son, Чак и код ге не рал не х и п о т е ке, и з у з е т и с у б и л и п р ед м е т и н е о п ход н и з а д у ж н и ко в у д о б р о б и т: о с и м п о м е н у т и х р о б ов а и в о л о в а (C. J. 8, 16 (17), 7; 8, 16 (17), 8), ту су спа да ли оде ћа, до бра нео п ход на за функ ци о ни са ње до ма ћин ства (D. 20, 1, 6), пред ме ти у сва ко днев ној упо тре би (D. 20, 1, 7), кон ку би на, ње на де ца, ше гр ти (D. 20, 1, 8, C. J. 8, 16 (17), 1). О то ме вид. Ro ger J. Go e bel (Гебел), Re con struc ting the Ro man Law of Real Se cu rity, Tu l a n e L a w Rev ie w, Vol. XXXVI, 1961, и C. Th. 3, 2, 1 = Brev. C. Th. 3, 2, 1 = C. J. 8, 34,

4 Др Маг дол на И. Сич; Ми лан М. Ми лу тин, Прибављање својине на предмету... (стр ) con trac ta), 4 а п р ем а н ек и м м иш љ ењим а т о п р а в и л о с е п р и м е њи в а л о и у слу ча ју пиг ну са ( pig n u s), барем на основу уго ва ра ња сти ца ња сво ји не по ве - ри о ца на пред ме ту за ло ге уко ли ко ду жник не би ис пла тио свој дуг на вре ме. 5 Највер оватн ије да се lex com mis so ria п риме њи ва о у сл у ча је ви ма к а да је з а ја м дат про це ном вред но сти за ло же не ства ри. У том слу ча ју ду жник као да је про дао по ве ри о цу пред мет за ло ге и ако не би пла тио дуг, та про да ја би по стал а де фи н и т и в на ( si ad di em pe cu nia so lu ta non sit, ut fun dus emp tus sit ). 6 То је у с у ш т и н и с у п р о т а н с л у чај у г о в а р а њ а le x c o m mi s so r i a код к у по п р о да је: да ако ку пац не ис пла ти це ну у од ре ђе ном ро ку, ствар ни је ку пље на ( si ad di em pe cu nia solutа non sit, ut fun dus inemp tus sit 7 ). Ме ђу т и м, ра зв ојем т рж иш н и х од но с а з а ло г а је по с т а л а с р ед с т в о о б е з б е ђе њ а ко је с е ко ри с т и ло к а о оп ш т е с р ед с т в о о б е з б е ђе њ а, п ри че м у в р ед но с т з а ло же не с т в а ри н и је од г о в а р а л а стрикт но вред но сти ду га. Са мим тим раз вој на пла те потраживања из предме т а з а ло г е у з е о је д ру г и ви д и у мес т о п ри б а в љ а њ а св о ји не н а п р ед ме т у з а ло г е п ри ме њи в а о с е ис п р а в н и ји на ч и н п у т ем у в о ђе њ а п р о да је п р ед ме т а з а лог е (i u s ve nd e ndi). О в о п ра в о по в ери оца у п р в о в р е ме би ло је ба зи ра но на спо ра зу му стра на ка, да би у кла сич ном пра ву по ста ло при род ни еле ме нат за ло ге, без об зи ра на то да ли се ра ди ло о фи ду ци ји, пиг ну су или хи по те ци, 8 а у Ју с т и н и ја но в о в р е ме н и је с е мо гло ис к љу ч и т и н и спо ра з у мом с т ра на к а. 9 Ипак, по ред i u s ve n d e n d i, сма тра се, да је у кла сич ном пе ри о ду и да ље био у при ме ни и le x c o m mi s so r i a, ако не и по са мом пра ву, он да ба рем на осно ву спо р а з у м а с т р а н а к а. 10 О в а мог ућно с т н ап л ат е пов ериочев ог пот р аж ив ањ а и з к л а си ч н и х и з в о р а у не т и х у Ју с т и н и ја но в а Д и г е с т а и зос т ав љ ен а је з б ог уса гла ша ва ња п ра в н и х п ра ви ла са пос т к ла си ч н и м и Ју с т и н и ја но ви м п ра вил и ма и по себ но са из ри ч и т ом за бра ном у г о ва ра ња le x com mis so r ia у сл у ча ју за ло ге у не том у Ју ст и н и ја нов кодекс. 11 Пре ма овим са зна њи ма le x commissoria 4 В и д. М а гд о лн а С и ч, Ку п о в и н а п р е дм ет а з а л о г е од с т р а н е з а л о ж н о г п о в е р и о ц а п р е м а П а п и н и ја н у (Fragm.Vat 9), Збор н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Но в ом Са д у, 2/2010, 157, фн. 5, као и 158, фн. 11; Mag dol na Szűcs (Сич), Cre di tor rem si bi op pig no ra tam a de bi to re eme re non po test (Brev. IP. 2, 12, 6), Jo ur nal on Eu ro pean Hi story of Law, Vol. 2/2011, 67, посеб но фн. 19, као и D. E. Phil lip son, и да ље. 5 М. Сич (2010), стр О ово ме вид. и R. J. Go e bel, Вид. Frank Pe ters (Пе терс), Der Er werb des Pfan des durch den Pfand gla u bi ger im klas sischen und nac hklas sischen Recht, Stu dien im römischen Recht, Ber lin 1973, Pomp. D. 18, 3, 2. 8 М. Сич (2010), 159; D. E. Phil lip son, 1241, фн. 100; R. J. Go e bel, 35 и 52; John He nry Wig mo re (Виг мор), The Pled ge-idea: A Study in Com pa ra ti ve Le gal Ide as III, Har vard Law Rev ie w, Vol. 11, No. 1, 1897, 28 30; Re in hard Zim mer mann (Ци мер ман), T h e L a w of O bli ga t i on s, Ro man Fo un da ti ons of the Ci vi lian Tra di tion, New York, 1996, М. Сич (2010), 159; D. E. Phil lip son, 1244; R. J. Go e bel, 35 и R. J. Go e bel, C. J. 8, 34, 3: Im pe ra tor Con stan ti nus. Qu o ni am in ter ali as cap ti o nes pra e ci pue com misso r ia e pig n o r u m le g i s c re scit a spe r i ta s, pla c e t in f ir m a r i e a m e t in p o ste r u m o m ne m e i u s me m o r i a m 464

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 је у вре ме и з давањ а наведене конс т ит уц ије ( реск ри пт а) нај вероватн и је мог а о би ти уго во рен као ал тер на ти ва про да ји пред ме та за ло ге. Пре ма то ме, по тре - ба з а омо г у ћ а в а њ ем i m p e t ra t io d o mi nii мо гл а је на с т а т и з б ог не мо г ућ но с т и ре а ли за ци је ius ven den di, као и не мо гућ но сти из деј ство ва ња са гла сно сти дужни ка да уместо ис пла те ду га по ве ри о цу до зво ли стицање своји не на предме т у з а ло г е п у т ем у г о в а р а њ а le x c o m mi s so r i a или da tio in so lu tum (да в а њ е у ме с т о и с п у њ е њ а). Д у ж н и к н ај в е р о в а т н и је н и је п р и с т а ја о н а ов е н а ч и не га ше ња оба ве зе, јер је вред ност за ло ге пре ма ши ла вред ност ду га. С л е д е ћ а кон с т и т у ц и ја је р е с к р и п т ц а р а Го р д и ја н а и з д а т 238. г о д и н е гра ђа ни ну по име ну Ју ста. C. J. 8, 33, 2: Imp. Gor di a nus A. Iu stae. Si cre di tor pig nus iu re do mi nii a no stra se re n i t ate p o ssid e re p e t i it e t p o st fo r m a m p ra e s c r i p t i alio a n n o u s u ra s a v o bi s a c c e pit, a b e n e f i c io i m p e t ra t o re c e s si s se v i d e t u r. (Ако по ве ри лац зах те ва од на ше бла го сти да пред мет за ло ге по се ду је на осно ву пра ва сво ји не и по сле го ди ну да на од до би је не до зво ле (ре скрип та) узи ма ка ма ту од вас, сма тра се да је од у стао од до би је не бе не фи ци је). Овај ре скрипт по твр ђу је да је по ве ри лац мо гао да стек не сво ји ну на пред ме ту за ло ге ако је ту при ви ле ги ју одо брио цар. По ред то га ука зу је и на то да је ду жни ков дуг у пот пу но сти уга шен овим на чи ном и да по ве ри лац ни шта ви ше не мо же да зах те ва од свог бив шег ду жни ка. Ако би из ко ри стољу бљ а, по зи в а ју ћ и с е на и н фла ц и ју, у зи ма о и к а ма т у, и з г у био би и до би је н у бе не фи ци ју. По ред то га што је оп ште пра ви ло да је оба ве за ду жни ка на овај на ч и н у г ашена, 12 ус лед еко ном ске к ри з е и ра с т а це на з а ло же не с т в а ри по в е - ри лац би по ред за ло ге, чи ја је вред ност у ме ђу вре ме ну по ра сла, ка ма та ма за дуг оства рио дво стру ку до бит на ште ту ду жни ка. Санк ци ја је пре ма то ме гу би так пра ва сво ји не на пред ме ту за ло ге, што је у тим усло ви ма не по вољ - н и је з а по в е ри о ца. По сле ове д ве од ред бе сле де де т а љ на п ра ви ла ца ра Ју с т и н и ја на у оп ш т ој конс т ит уц ији и здат ој 530. г од ине у п ућеној Демос т ен у, п р ефект у п р ет о рија. У у в од н ом д е л у п о д у же ко нс т ит уц ије, Јус т ин ија н у к аз ује н а н ед ос т а тке п р е т ход не п р а в не р е г у л а т и в е, п р в ен с т в е но у по гле д у ус ло в а ко ји т р е ба да бу д у ис п у њ е н и. C. J. 8, 33, 3: Imp. Iu sti ni a nus A. Demosthe ni p.p. (530). Ve tu stis si mam ob - s e r v a t ion e m, q ua e n u l l a t e n u s i n i p s i s r e r u m c l a r u i t d oc u m e n t i s, p e n it u s e ss e d u x i m u s a m p u t a n d a m, i m m o m a g i s cla r i o r i b u s re me d i i s c or r i ge n d a m. Ig i t u r in a b o l e r i. 1. S i q u i s ig i t u r t a li c o n t r a c t u l a b o r a t, h a c s a n c t i o n e r e s p i r e t, q u a e c u m p r a e t e r i t i s p r a - e s e n t i a q u o q u e d e p e l li t e t f u t u r a p r o h i b e t. C r e d i t o r e s e n i m r e a m i s s a i u b e m u s r e c u p e r a r e q u o d d e d e r u n t. О то ме вид. Mag dol na Sič, Re marks on the Re a sons of Com mis so ria Re scin den da, Ac t a Un i v. S a p i e n t i a e, L e g a l S t u d i e s 3, 1, 2014; М. Сич (2010), 171 и да ље, као и R. J. Go e bel, 35, 38, 51 и 54; M. Szűcs (2011), 68-69; D. E. Phil lip son, Сма тра се да је узи ма ње ка ма та ин ком па ти бил но са lex com mis so ria. 465

6 Др Маг дол на И. Сич; Ми лан М. Ми лу тин, Прибављање својине на предмету... (стр ) pig n o r i b u s, q u a e i u re d o mi nii p o s si d e re ali q u i s c u pi e b a t, p ro sc r i p t io p u bli c a e t a n n u s lu i t i o ni s a n t i qu u s in t ro d u c t i s u nt, pig n u s a u te m p u blice prosc r ipt u m neque v i d i m u s n e q u e ni si t a n t u m m o d o e x li b ro r u m re c i t a t i o n e a u d i v i m u s. (Сма тра мо да ста ро пра ви ло, има ју ћи у ви ду и то да до ку мен ти ко ји се на то од но се ни су ја сн и, т р е ба да бу де по т п у но у к и н у т о и з а ме њ е но ја сн и ји м од р ед ба ма. Н а - и ме, ја в н у о б ја ву п р о да је и мо г ућ но с т ис к у п љ е њ а з а ло г е у р о к у од г о д и н у да на ко је је ста ро пра во га ран то ва ло у слу ча ју ако би не ко же лео да при ба ви св о ји н у на п р ед ме т у з а ло г е, мо же мо по т в р д и т и с а мо п р е гле дом к њи г а, је р ни кад ни смо ви де ли да је про да ја за ло ге би ла јав но огла ше на). И з ов е од р ед б е с а зн а је мо мо г у ће ус ло в е з а i m p e t ra t i o d o mi n ii, ко ји су најв ер о в ат н ије би л и у п ри ме н и в ећ од в р е ме на А лекс а нд р а С ев ер а. То су: јав но огла ша ва ње про да је и рок од го ди ну да на у ком је ду жник ис пла том ду га мо гао да ис ку пи и осло бо ди сво ју за ло гу. Исто вре ме но са зна је мо и то да у п р а к си ови ус ло ви н и с у по ш т о в а н и. Ју с т и н и ја н не з а до в о љ а н п р е т ход ном прак сом, ста ра пра ви ла уки да и уво ди но ва. Пу тем сво јих пра ви ла уво ди неко ли ко усло ва чи је ис пу ње ње се зах те ва да би по ве ри лац мо гао да оства ри пра во сво ји не на пред ме ту за ло ге. Пр ви услов и по чет ни је сте да се при сту пи про да ји пред ме та за ло ге. C. J. 8, 33, 3, 1: S a n c i m u s it a q u e, si q u i s re m c re d i t o r i s u o pig n e ra ve r it, si qu i dem in pac ti o ne ca u tum est, qu e mad mo dum de bet pig nus dis tra hi, si ve in tem - p o r e s iv e i n a lii s c o nv e nt ion ib u s e a o bs e rv a r i, p r o q u i b u s i n t e r c r e d i t o r e m e t d ebit ore m c o nve n t u m e st. S i n a u te m n u l la p a c t io i n te r c e s se r it, li c e n t i a d a bi t u r fe n e ra t o r i e x d e n u n t i a t i o n e ve l e x se n te n t i a i u d i c i a li p o st bi e n ni u m, e x q u o a t te - s t a t i o m i s s a e s t v e l s e n t e n t i a p r o l a t a e s t, n u m e r a n d u m e a m v e nd er e. (Сто га, од ре ђу је мо да уко ли ко је не ко за ло жио ствар по ве ри о цу, и би ло је пред виђе но у спо ра зу му на ко ји на чин да се про да пред мет за ло ге, би ло у по гле ду вре ме на или дру гих до го во ра, тре ба узе ти у об зир оно што је из ме ђу по вери о ца и д у ж н и к а би ло у г о в о р е но. Ме ђу т и м, а ко н и је би ло н и к а к в ог спо р а - зу ма, да та је мо гућ ност зај мо дав цу да на кон две го ди не од оба ве шта ва ња или до но ше њ а с уд ске п р е с у де, р а ч у на ју ћ и од мо мен т а к а да је о ба в е ш т е њ е у п у- ће но или пре су да до не та ствар мо же про да ти). У Ју с т и н и ја но в о в р е ме п р о да ја п р ед ме т а з а ло г е би л а је о ба в е зна, н и је с е мо гл а ис к љу ч и т и н и спо р а з у мом с т р а н а к а. Њ ој с е мо гло п ри с т у п и т и у ро ку и на на чин ка ко су се по ве ри лац и ду жник до го во ри ли, а ако се о то ме н и су и з ја сн и л и он да на кон д ве г о д и не од оба ве ш т е њ а д у ж н и к а о до спе ло с т и ду га на на пла ту или до но ше ња пре су де. По про те ку овог ро ка, ако ни ко ни је ку пио пред мет за ло ге, ду жник се по но во оба ве шта вао и да та му је до дат на мо гућ ност да ис пла том ду га ослоб о д и п р ед ме т з а ло г е. C. J. 8, 33, 3, 2: Sin ve ro ne mo est, qui com pa ra re eam ma lu e rit, ut ne cessar iu m f iat c re di to r i sal te m si bi e a m i u re do mi nii p o s si de re, in h u i u smo di ca si b u s 466

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 c a u sa m e s se ob se r va n d a m c e n se m u s, u t, si ve p ra e se n s sit d e bi t or, d e n u n t i a t io e i sc i li c e t p o st bi e n ni u m mit t a t u r, si ve af u e r it, p ro v in c i a le t r i b u n a le c re d i t or p e t a t e t i u d i c e m c e r t i o ra re fe st i n e t, q u a te n u s il le e u m re q u i si e r it, c e r t o te m p o re s u p e r h o c a b e o st a t u e n d o, u t f i a t d e bi t o r i m a ni fe st u m p e r a p p a ra t i o n e m i u d i c i s, q u o d a cre di to re pe ti tum est, et cer tum tem pus sta tu a tur, in tra qu od et, si fu e rit in ven tus, de bet qui pe cu ni as cre di tas ac ce pit de bi tum of fer re et pig nus re cu pe ra re. (Међу тим, ако не ма ни ког ко би је ку пио, та ко да је нео п ход но да је по ве ри лац по с е д у је на о сно ву п р а в а св о ји не, од р е ђу је мо, да у ови м с л у ча је ви ма т р е ба има ти у ви ду сле де ће: ако је ду жник при су тан по треб но му је упу ти ти обаве ште ње, чак и по ис те ку две го ди не; или ако је од су тан, по ве ри лац мо же зах те ва ти од про вин циј ског су ди је да упу ти по зив да се ду жник по ја ви у од ре ђе но вре ме; овај по зив тре ба да бу де са чи њен од стра не суд ског слу жбени ка и тре ба да са др жи оно што по ве ри лац зах те ва и тре ба да бу де од ре ђен да тум у ком се ду жник мо же про на ћи да би пла ћа ју ћи дуг осло бо дио пред мет з а ло г е). Пре ма овој од ред би во ди ло се ра чу на о то ме да ли се ду жник на ла зи у ме сту ко је је од ре ђе но за ис пла ту ду га или се на ла зи у дру гој про вин ци ји, ш т о од р е ђу је на ч и н њ е г о вог о ба ве ш т а в а њ а. Уко л и ко с е д уж н и к не би мог а о про на ћи ни на овај на чин, до био би још до дат но вре ме за ис пу ње ње оба ве зе. C. J. 8, 33, 3, 3: S in a u te m n u l la te n u s f u e r it in ve n t u s, i u d e x c e r t u m te m p u s de f iniat, in t ra quod li cen t ia ei da bi tur se se ma ni fe sta re et of fer re pe cu ni as et pig nus ab op pig ne ra ti o ne liberare. (Ако се не би мо гао ни ка ко про на ћи, су ди ја треба да на зна чи од ре ђе но вре ме у ком му је до зво ље но да се по ја ви, по ло жи но вац и ис ку пи за ло гу). Тек по сле ис пу ње ња ових усло ва и ис те ка на ве де них ро ко ва мо же по - ве ри лац оства ри ти сво ји ну на пред ме ту за ло ге. C. J. 8, 33, 3, 3a: Sin au tem in tem po re sta tu to vel mi ni me fu e rit in ven tus vel c re d i t a m p e c u ni a m t o t a m of fe rre n oluer it, t u n c c red it or a d ea t c ulme n p r inc ip ale et pre ci bu s por rec t is iu re dominii habere eandem rem e xpetat habea tque e x divino ora cu lo eam in suo do mi nio. ( Ме ђу т и м, а ко с е д у ж н и к по ис т е к у од р е ђе ног вре ме на не про на ђе или од би ја да пла ти пу ни из нос нов ца узе тог на за јам, по ве ри лац та да мо же да се обра ти ца ру и да зах те ва од ње га сти ца ње пра ва сво ји не на тој ства ри и оче ки ва но ће је има ти из бо жан ске ми ло сти (ца ра) у св о јој св о ји н и). И п а к, к а ко с а зн а је мо и з н а с т а в к а од р ед б е, по в е ри о че в а св о ји н а ови м још н и је по с т а л а де фи н и т и в на. М а да је с т е к а о св о ји н у на п р ед ме т у з а ло г е, ду жни ку из ху ма них раз ло га да је се рок од две го ди не у ком ро ку мо же да от ку пи пред мет за ло ге од свог по ве ри о ца. C. J. 8, 33, 3, 3b: Et post qu am hoc f u e r it sub se c u t u m, pi e ta t is in t u i t u ha be at de bi tor in tra bi en nii tem pus in su am rem hu ma num re ver sum ex die sac ri ora cu li nu me randum, et liceat ei, creditor i qui iam domi nu s fac t u s e st of fer re de bi t um c um 467

8 Др Маг дол на И. Сич; Ми лан М. Ми лу тин, Прибављање својине на предмету... (стр ) u su r is et dam nis vi t io ei u s cre di to r i il la t is, qu o r u m qu an t i ta tem cre di tor de bet suo iu ra men to ma ni fe sta re, et su um pig nus re cu pe ra re. (По сле ка да је то по стиг нуто, ду жни ку је да та мо гућ ност из ху ма них раз ло га да у ро ку од две го ди не ра чу на ју ћи од да на из да ва ња цар ске од лу ке по вра ти сво ју ствар; то ће по стић и т ако ш т о ће пон уд ит и пов ериоц у, ко ји је с ад а в л асн и к, исп л ат у и знос а д у г а са к а ма т а ма и на к на дом ш т ет е коју је по ве ри ла ц п р е т р пе о, ч и ју ви си н у по ве ри лац мо ра сво јом за кле твом да до ка же, и та да мо же сво ју за ло гу повра ти ти). Да би по вра тио пред мет за ло ге ду жник је тре ба ло да пла ти свој дуг са ка ма та ма и да на кна ди и ште ту ко ју је по ве ри лац пре тр пео. По ве ри лац је виси ну ште те ко ју је пре тр пео тре ба ло да по твр ди сво јом за кле твом. Ни је пре - ци зи ра но да ли је реч о ште ти ко ја је на ста ла због не ис пу ње ња ду жни ко ве оба ве зе на вре ме или због то га што је по ве ри лац као вла сник пред ме та за логе утро шио сред ства за одр жа ва ње ове ства ри, или мо жда због оба раз ло га? Ма да је у п ре тходној одредби поверила ц на зна чен к а о з ај мо да в а ц, с об зи р ом на то да тре ба да пла ти и ка ма ту ни ка ко ни је реч о бес плат ном при ја тељ ском зај му (m u t u u m), јер је ко ри шћен из раз fene ra tor, ко ји ука зу је на про фе сио - на л не з ај мода в це и на з е ле на ше. И ма ју ћ и у ви д у ов е ус ло в е, о т к у п з а ло же не ства ри ни је био под по вољ ним усло ви ма за ду жни ка. Ако је ду жник про пу стио овај рок од две го ди не за от куп за ло ге, по вери о че ва сво ји на по ста ла је де фи ни тив на. C. J. 8, 33, 3, 3c: S in a u te m bie nniu m f u e r it ela p s u m, ple ni s si me ha be at re m cre di tor ide mque do mi n u s ia m inrevocabile m facta m. ( Међут и м, а ко је ист ек ло вре ме од две го ди не, по ве ри лац ће има ти ствар у пу ној сво ји ни и ње го ва св о ји на по с т а је не о по зи в а). У да љем тек сту кон сти ту ци је во ди се ра чу на о екви ва лен ци ји вред но - сти, да ни по ве ри лац, ни ду жник не би пре тр пе ли ште ту или оства ри ли не о сно в а н у до би т п у т ем ов е ца р ске б е не фи ц и је. Пр е ма по с лед њ ој од р ед би, ко ја је из гле да до да та на кра ју, да би се из бе гла су бјек тив на про це на за ло ге, ње ну вред ност тре ба да про це ни су ди ја. C. J. 8, 33, 3, 6: Aes t im at ion e m a ut e m p ign or i s, d on e c a p u d c r ed it or e m e u n de mque do mi n u m pe r ma ne at, si ve a m pli o r i s si ve mi no r i s qu a n t u m a d de bi t u m q u a n t i t a t i s e st, i u d i c i a li s e s se v o l u m u s d i sc e p t a t i o ni s, u t, q u o d i u d e x s u p e r h o c stat uer it, hoc in ae st i ma t i o ne pig no r i s ob t i ne at. ( Ме ђу т и м, п р оцен у в реднос т и за ло ге док она оста је код по ве ри о ца у ње го вој сво ји ни, да ли је ве ћа или мања од вред но сти ду га, од ре ђу је мо да из вр ши су ди ја, и да оно што у по гле ду то га су ди ја утвр ди, то да се при ме ни у по гле ду про це не вред но сти за ло ге). А ко је вред нос т п ред ме т а за ло г е би ла ма ња од из но са д у ж н и ко вог д у г а стица њем сво ји не на пред ме ту за ло ге по ве ри лац ни је из гу био пра во да захте ва од ду жни ка да ис пла ти и раз ли ку. 468

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 C. J. 8, 33, 3, 4: Sed si qu i dem mi nus in pig no re, plus in de bi to in ve ni a tur, in hoc, qu od no sci tur abun da re, sit cre di to ri om nis ra tio in te gra. (Али ако зало га вре ди ма ње од ду га, по ве ри о цу при па да сво пра во да зах те ва оно што не до с т а је). Ако су вред но сти јед на ке ја сно је да ни ду жник, а ни по ве ри лац не ма ју до дат не о ба в е з е. C. J. 8, 33, 3, 4a: S in a u te m e x u t ra q u e p a r te q u a n t i t a s a e q u a in ve ni a t u r, si n e o m ni d u bi t a t i o n e t o t a m re m a n te a pig n e ra t a m re t i n e a t. (Ме ђу тим, ако се на ђе да су вред но сти јед на ке са обе стра не, по ве ри лац без сум ње за др жа ва це лу ствар прет ход но да ту у за ло гу). Ако је пред мет за ло ге ве ће вред но сти од из но са ду га, ви шак (su per f lu um или h y p e ro h a) с л у ж и з а на п л а т у по т р а ж и в а њ а д ру г и х д у ж н и ко ви х по в е рила ца, а ако њих не ма, или не што пре о ста је и по сле на ми ре ња њи хо вих по тражи ва ња, тај из нос се вра ћа ду жни ку. C. J. 8, 33, 3, 4b: Sin au tem mi nus qu i dem in de bi to, am pli us au tem in pigno re fi at, tunc in hoc qu od de bi tum ex ce dit de bi to ri om nia iu ra in te gra le ge no stra ser va bun tur, cre di to ri bus qu i dem fe ne ra to ris non sup po si tum, ali is au tem de bito ris cre di to ri bus vel ip si de bi to ri ser va tum. (Али ако је дуг ма њи од вред нос т и з а ло г е, т а да и з но с ко ји п р е л а зи д у г, ч у в а ју ћ и св а п р а в а д у ж н и к а п у т ем на шег п рава, т ре ба да п рипада, не п ре тпос та в ља ју ћ и по ве ри о че ве зај мо да в це, д ру г и м д у ж н и ко ви м по в е ри о ц и ма и л и с а мом д у ж н и к у). У по гле ду овог ви шка по ве ри о цу је да та до зво ла да тај из нос про це ни и да за то пру жи по себ ну га ран ци ју. C. J. 8, 33, 3, 4c: Et n e e x c o m m u ni c a t i o n e f i a t ali q u a d if f i c u l t a s, li c e n t i a da bi tur cre di to ri seu do mi no ae sti ma ti o nem su per flui de bito ri vel cre dito ri de bit o r i s c u m c o m p e te n t i c a u te la in e u m e x p o n e n d a of fe r re. (И да не би на ста ле по те шко ће у по гле ду овог ви шка, да та је до зво ла по ве ри о цу од но сно вла сник у д а п р о це њу ју ћ и в р ед но с т виш к а пон уд и пос е бн у г ар а нц ију з а исп л ат у т ог ви ш к а д у ж н и к у и л и д у ж н и ко ви м по в е ри о ц и ма). У даљем т ек с т у ви д и мо да се о ек ви ва ле н и ц и ји вред но с т и д у г а и за ло г е во ди ра чу на и у слу ча ју ако би по ве ри лац, са да већ вла сник, ка сни је про дао пред мет за ло ге. С об зи ром на то да је ду жник имао рок од две го ди не од одо б р е не i m p e t ra t io d o mi nii, да от ку пи пред мет за ло ге, ова про да ја је мо гла ус ле д и т и с а мо по с ле п р о т е к а ов ог р о к а, к а да је по в е ри о че в а св о ји на по с т а - л а не о по зи в а. О в о р е ше њ е не одг ов ар а с ав р е ме ном сх в а т а њу о св о ји н и. У са вре ме ном пра ву ако вла сник про да сво ју ствар по стиг ну та ви ша це на на тр жи шту иде у ње го ву ко рист, а ма ња на ње го ву ште ту. Сто га тек сто ви који с ле де до в о де у с у м њу де фи н и т и в но с т по в е ри о че в е св о ји не. C. J. 8, 33, 3, 5: S i n ve r o c re d i t o r, p o st q u a m i u re d o mi n ii h o c p o s si d e a t, ve n d e re h o c m a l u e r it, li c e a t q u i d e m e i h o c fa c e re, si q u i d a u te m s u p e r f l u u m sit, d e bitor i se r vare. (Ако би по ве ри лац, по сле ка да је по стао вла сник за ло же не 469

10 Др Маг дол на И. Сич; Ми лан М. Ми лу тин, Прибављање својине на предмету... (стр ) ства ри, же лео да је про да, то му је до зво ље но, с тим да ви шак про дај не це не са чу ва за ду жни ка). C. J. 8, 33, 3, 5a: S i n a u te m d u bi t a t io e x o r t a f u e r it p ro ve nd it ion e u tp ote v i li o re p re t io fa c t a, sa c ra me n t i re li g i o n e m c re d i t or p ra e st a re c o m p e l la t u r, q u o d nul la mac hi na ti o ne vel cir cum scrip ti o ne usus est, sed tan ti ven di dit rem, qu an ti p o t u e r it ve ni re: e t h o c t a n t u m m o d o re d d i, q u o d e x i u ra me n t o s u p e r f l u u m f u e r it vi sum. Sin au tem ex iu re i u ran do eti am mi nus ha bu is se cre di tor inveniatur, in residuo h a b e a t in te g ra m a c t i o n e m. (Али ако је не што спор но у по гле ду про да је, на при мер, да је по стиг ну та ни жа це на, по ве ри лац тре ба да по ло жи за кле тву да ни је ко ри стио ни ка кву ма хи на ци ју или пре ва ру, не го је ствар про дао за оно ли ко за ко ли ко је мо гао: и би ће оба ве зан да вра ти ду жни ку онај ви шак за ко ји се за клео. Ме ђу тим, ако је ја сно из за кле тве по ве ри о ца да је про да јом примио ма њу це ну од вред но сти ду га, има ће пра во да ту жи ду жни ка за из нос ко ји не до с т а је). Пре ма то ме, ако би по ве ри лац/вла сник про да јом оства рио ви шу це ну од вред но сти за ло ге, овај ви шак је био оба ве зан да усту пи ду жни ку, али ако би би ла о с т в ар е на н иж а цена пов ерила ц је т р ебало да полож и з ак лет ву да н ије ко ри стио ни ка ву пре ва ру, па ни ону ко ја је би ла до зво ље на у кла сич ном пери о д у (cir c um scr ip t io, do lu s bo nu s), не го је про дао по пра вој це ни ко ју је мо гао да оства ри на тр жи шту. Евен ту ал ни ви шак вред но сти је и у овом слу ча ју требало да врати дужнику, а ако би његово потраживање превазишло остваре ну це ну, тај не до ста так је мо гао још увек да зах те ва од ду жни ка. Ове не у о би ча је не од ред бе на сто је у још ве ћој ме ри да спре че да ова царска бенефици ја постане инст румент економ ског ис ко ри ш ћа ва ња д у ж ни ка, а ли и по ве ри о ца. С об зи ром на то да се ове од ред бе не укла па ју у прав но-тех ничка правила пра ва сво ји не, њих мо же мо об ја сни ти са мо на ве де ним прав но -по - л и т и ч к и м р а з ло зи ма РАЗ ЛОГ УВО ЂЕ ЊА И КА СНИ ЈЕ ПРИ МЕ НЕ У Ј У СТ И Н И ЈА НО ВО ВРЕ М Е Ви де ли смо да је овај ин сти тут уве ден за вре ме ца ра Алек сан дра Се вера 229. го ди не. У то вре ме фи ду ци ја је још би ла у при ме ни, а ни уго ва ра ње ко м и с о рн е к л а у з у л е н и је б и л о з а б р а њ е н о. С ход н о т о м е, м а д а је о с н ов н и н а ч и н н а м и р е њ а по в е ри о чев ог пот р аж ив ањ а био п ут ем п р од аје п р едмет а з а ло г е, н и је би ло оне мо г у ће но н и т о д а у з с а гл а сно с т д уж н ик а пов ерил а ц с т ек не св о ји н у на п р ед ме т у з а ло г е. 13 То ме је слу жи ла и мо гућ ност да по ве- 13 Ви д. Pa o lo Fr e z z a (Ф р е ц а), L e g a r a n z i e d e l l e o b b li g a z i o n i I I. L e g a r a n z i e r e a li, Pa d o v a 1963, ; An to nio Sac coc cio (Са ко ћо), Ali u d pro alio c on se n t i e n te d o mi n o in so lu t u m d a re, Mi la no 2008, 123.

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 ри лац сам ку пи пред мет за ло ге или да га при ба ви пу тем да ва ња уме сто ис пуње ња. Сви ови на чи ни су би ли мо гу ћи са мо ако је ду жник дао сво ју са гласност. У не до стат ку овог усло ва по ве ри лац је био при ну ђен да са че ка док се ја ви не ко ко ће куп ти ти за ло гу. Пре ма то ме, циљ уво ђе ња im p e t ra t io d o mi nii био је да уко ли ко се не про на ђе аде ква тан ку пац пред ме та за ло ге, омо гу ћи по ве ри о цу да га сам стек не у сво ји ну на осно ву по себ не бе не фи ци је ца ра. Сле де ћи ре скрипт ко ји је из дат по сле па да ди на сти је Се ве ра, 238. го ди не, по четком војне анар хи је, ко ја је би ла по сле ди ца пр вен стве но економске криз е, у к а з у је н а п р об л ем е в ез ан е з а и нф л ац и ју, је р з а б р а њу је д а по в е р и л а ц ко ји је већ сте као сво ји ну на пред ме ту за ло ге ка сни је зах те ва од ду жни ка и к а ма т е. По сле ови х од ред би, п р вен с т ве но су у за па д ном де л у И м пе ри је на с т а л и оз би љ н и п р о бле м и з б ог еко ном ске к ри з е. До ш ло је до ја ча њ а и по с т е пе ног о с а мо с т а љи в а њ а в е ле по с ед н и к а, ко ји с е у и з в о ри ма на зи в а ју моћ н и ц и ма ( po ten t i o re s). Они су вр ши ли при ти сак на ду жни ке од ко јих би, ако не би могл и да на п л а т е св о је по т р а ж и в а њ е, од у зи ма л и и п ри св а ја л и до б р а, не в о де - ћи ра чу на о екви ва лен ци ји вред но сти ду га и при сво је не ства ри. То су из дејство ва ли нај ве ро ват ни је не са мо у слу ча ју ако је дуг био пре то га обез бе ђен зало гом, него и у не до стат ку исте. О то ме све до чи и Константино ва констит у ц и ја о з а б р а н и у г о в а р а њ а ко м и с о р не к л а у з у ле до не т а 320. г о д и не у ко јој се не на во ди да је реч о за ло зи, 14 к а о и з а бра на по ве ри о ц и ма да к у пе п р ед ме т з а ло г е од д у ж н и к а. 15 Пр вен стве ни раз лог ових за бра на био је да се спре чи при сва ја ње ства ри ве ће вред но сти од ду га од стра не моћ ни ка, јер би то дове ло до њи хо вог бо г а ће ња у з ис т о вре ме но оси ро ма ше ње и п ро па да ње си т н и х по с ед н и к а, који би по с т а л и ко ло н и ве ле по с ед н и к а. Мада на п рви поглед ове ме ре из гле да да шти те ду жни ке, оне су слу жи ле у су шти ни за шти ти ин те ре - с а Ц а р с т в а. Н а и ме, по р е зи с у мо гл и би т и на п л а ћ и в а н и с а мо од не з а ш т и ће - н и х си т н и х по сед н и к а, к а о и бе зе м љ а ша, је р су ве ле по сед н и ц и За па да си лом сп р еч а в а л и с ак у п љ а че по р е з а д а т ај з а д а т а к о б а в е н а њихови м по с ед им а. Пре ма то ме, овим ме ра ма Ца р ство је шти ти ло свој ин те рес за на пла том пор е з а. И ма ју ћ и у ви д у ов е окол но с т и, а по с е б но моћ в е ле по с ед н и к а ко ји би п ри т и ском на о с л а бљ е ног ца р а на с т о ја л и да и з деј с т ву ју по г од но с т и у св о ју ко рист, 16 i m p e t ra t io d o mi nii ни је био у при ме ни у за пад ном де лу Им пе ри је. На Ис то ку, ка ко са зна је мо из наведене Ју сти ни ја но ве кон сти ту ци је impe tra tio do mi nii остао је и да ље у при ме ни. У овом де лу Им пе ри је ве ле по седн и ц и н и с у би л и о с а мо с т а љ е н и, не г о с у з а ви си л и од ца р а, је р с у св о је по с е - де до би ли због оба вља ња цар ске слу жбе и мо гли су да их за др же са мо док 14 M. Sič (2014), 93. Реч је о кон сти ту ци ји C. Th. 3, 2, 1 = Brev. C. Th. 3, 2, M. Szűcs (2011), М а гд о лн а С и ч, Т ум ачењ е п р ав а у ск л ад у с а п р ав и чнош ћу, З б о рн и к р ад ов а ПФНС, 2/2015,

12 Др Маг дол на И. Сич; Ми лан М. Ми лу тин, Прибављање својине на предмету... (стр ) сл уже цару. И з и г ра в а њ а на ме не im pe t ra t io do mi nii, ме ђу тим, би ло је и у овом де лу ца р ства, јер Ју сти ни јан ука зу је на то да огла ша ва ње јав не про да је у п р а к си н и је би ло по ш т о в а но, не г о је с а мо кон с т а т о в а но у до к у мен т и ма, да је ов ај ус лов био ис п у њ ен. Не з а до в о љ а н п р е т ход ном п р а к с ом Ју с т и н и ја н је 530. го ди не по ста вио до дат не усло ве за при ме ну овог ин сти ту та: оба ве зу насто ја ња да се за ло га про да у ро ку од две го ди не; оба ве шта ва ње ду жни ка о то ме чак и по сле про те ка овог ро ка, да би му се да ла мо гућ ност ис ку пље ња за ло ге; по себ но одо бре ње цара за с т ицање сво ји не по сле п ро те ка ови х ро ко ва; на кнад на мо гућ ност ду жни ка да от ку пи за ло гу од по ве ри о ца у ро ку од две г од ине; не о по зи в о с т по в е ри о че в е св о ји не на п р ед ме т у з а ло г е по с ле п р о т е к а око че ти ри го ди не; пра вич ну про це ну вред но сти за ло ге са оба ве зом по ве - ри о ца да вра ти ви шак ду жни ку и са ње го вим пра вом да зах те ва ис пла ту недо ста ју ћег де ла од ду жни ка. По ред то га, на сто јао је, та ко ђе, да и дру га правна п р а ви л а, ко ја омо г у ћу ју по в е ри о ц у да с т ек не п р а в о св о ји не на п р ед ме т у за ло ге до ве де у са гла сност са овим усло ви ма. Услед то га фи ду ци ја као средс т во обе з бе ђе њ а повериочевог пот раж ива њ а ( f i d u cia c u m cre di to re con t rac ta), ко ја је у по с тк л ас и чном п ер иод у и з аш л а и з у пот р еб е, 17 и зос т ав љ ен а је у по т п унос т и и з Ју с т и н и ја но в е ко д и фи к а ц и је. Кон с т а н т и но ву кон с т и т у ц и ју о з а бра н и у г о в а ра њ а ко м и с орне к лаузуле Ју с т и н и ја н п р е у зи ма у св ој ко декс уз из ме ну да се ова за бра на од но си на за ло гу, оста вља ју ћи та ко мо гућ ност да се и да ље уго ва ра у слу ча ју ку по про да је. Мар ци јан ском пак ту, ко ји омог у ћу је по в е р иоц у д а к уп и п р едм е т з ало г е од д у ж н и к а д о д а је с е ус лов д а це на тре ба да бу де пра вич на (i u s t o p r e t i o t u n c a e s t i m a nd u m), и зб ег ав ајућ и при то ме да по ве ри о ца као куп ца на зо ве вла сни ком пред ме та за ло ге, јер се на во ди да ће ку пац сте ћи за ло гу у по сед на осно ву пра ва ку по ви не (i ur e emp t i pos si deat). 18 Па п и н и ја но ву од ред бу, са ч у ва н у у Ва т и ка н ском фра г мен т у (Fragm.Vat. 9), ко ја куп цу омо гу ћу је сти ца ње сво ји не на пред ме ту за ло ге купо ви ном (i ure e mp t i d o mi ni u m re t i ne a t), по т п у но и з о с т а в љ а. 19 Је д и но з а д р ж а- ва da tio in so lu tum, 20 јер то ну ди сам ду жник свом по ве ри о цу као на чин 17 Маг дол на Сич, Fi d u c i a and Pign u s in So ur ces of Post-Clas si cal Ro man Law Synonyms or Terms Uti li zed for Dif fe rent Kinds of Pled ges Pa rt I, З б о р н и к р а д о в а ПФНС, 1-2/2008, , 480, 481; Маг дол на Сич, Fi d u c i a and P ig n u s in So ur ces of Post-Clas si cal Ro man Law Synonyms or Terms Uti li zed for Dif fe rent Kinds of Pled ges Pa rt II, З б о р н и к р а д о в а ПФНС, 3/2008, 145 и М. Сич (2010), 160; M. Szűcs (2011), 69, фн М. Сич (2010), 171 и да ље. 20 C. J. 8, 13, 13 (293). C u m d o m in a m n o n m in or e m X X V a nn i s e a q ua e o b l ig av er a t t ib i i u r e d o m i n i i p o s s i d e r e p e r m i s i s s e e t i n s o l u t u m d e d i s s e p r e c i b u s s ig n i f i c e s, d o m i n a e c o n t r a c t u s e t vo lu n ta s a d f ir mi ta te m t i bi s uf f i cit. (С об зи ром на то да је го спо да ри ца ко ја ни је би ла мла ђа од два де сет и пет го ди на оно што је за ло жи ла те би обе ћа ла да по се ду јеш по пра ву сво ји не и на име ис пу ње ња ти је да ла, као што то твр диш у мол би, уго вор за кљу чен са го спо да ри цом и ње на са гла снос т је т е би до вољ на по т вр да (да си с т е као сво ји н у на п ред ме т у за ло г е). Де та љ н и је 472

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 ипла те ду га и Ју сти ни јан и у овом слу ча ју зах те ва пра вич ну про це ну вредно с т и з а ло г е. 21 С об зи ром на то да фи ду ци ја ни је би ла ви ше при ме њи ва на и да је угова ра ње ко ми сор не кла у зу ле би ло за бра ње но, по ве ри лац је мо гао сте ћи сво - ји н у н а п р едм ет у з а л о г е в о љ о м в л а с н и к а (д у ж н и к а) с а м о п у т е м da tio in s o l ut u m. Уг ов ар ањ е м М а рц ија нског п а кт а н а о снову к упов ине (i ur e e m pt i p o s si d e a t) с т и че с а мо д р ж а ви н у п р ед ме т а з а ло г е, али не и сво ји ну. Да ли је ово ре ше ње по сле ди ца по сто ја ња по дво стру че не сво ји не (квиритске и претор - ске), или на сто ја ња да се и ку по ви на пред ме та за ло ге ускла ди са Ју сти ни јано ви м п ра ви лом о im pe t ra t io do mi nii, тј. да се ду жни ку омо гу ћи до дат ни рок д а би ис п л а т ом д у г а о с ло б о д ио п р ед ме т з а ло г е т е р е т а н а о снову и зв ор а о с т а је о т в о р е но п и т а њ е. У сва ком слу ча ју при мет но је на сто ја ње на то ме да се не вр ши при ти сак на д у ж н ика, не са мо од с т ра не по ве ри о ца, не г о н и услед еко ном ск и х ра злог а, да би се он од ре као сво ји не за ло же не ства ри, а ако до то га ипак до ђе да то бу де уз пра вич ну про це ну за ло ге. 4. ЗА К ЉУ Ч А К Мада су р окови п р едвиђен и у Јус т ин ија но вој кон с т и т у ц и ји п р е д у г ач к и за савре ме не потре бе про ме та, сма тра мо да би ду жни ку ипак тре ба ло обезбе ди ти ра зу ман рок да и по сле до спе ло сти сво је оба ве зе на ђе на чи на да ис пла ти свој дуг, као и да се во ди ра чу на о пра вич ној про це ни пред ме та зало г е. У с у п р о т ном ће и мо г ућ но с т к у по ви не з а ло г е од с т р а не з а ло ж ног по - ве ри о ца, као и да ва ње за ло ге уме сто ис пла те ду га до ве сти до истог ефек та као и забрањeно уговарањe ко ми сор не кла у зу ле. о то ме, вид. Va le nt in a Zafar an a (Зафарана), Dat io i n solut u m prosp ett ive st o r ico - com pa r at i st ic he, ht t p://w w w.di r it to.it /doc s/31241-da t io -in -so lu t u m-pro spet t i ve -sto r i co compa rat i st iche, (15. мај 2016). 21 Nov. 120, 6, 2. q u o d p r o s o l u t o d i c i t u r, e a n d e m a c c i p e r e p o s s e s s i o n e m, i u s t a e t d i s - t ra c ta a e st i m a t i o ne fa c ta (оно што је ре че но да је да то уме сто ис пу ње ња, тај по сед се преу зи ма по пра вич ној про це ни про дај не /це не/). 473

14 Др Маг дол на И. Сич; Ми лан М. Ми лу тин, Прибављање својине на предмету... (стр ) Mag dol na I. Sič, Ph.D., As so ci a te Pro fes sor Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi Sad Mi lan M. Mi lu tin, As si stant Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi Sad M. Mi l u t p f.u n s.a c.r s 474 Ac qu i si ti on of Ow ner ship over the Pled ged Thing by the Cre di tor in Ro man Law (Im pe tra tio Do mi nii) Ab stract: It is less known that sin ce the Se ve ran Dynasty the cre di tor had the op por tu nity to ask the em pe ror for per ma nent ow ner ship over the pled ged thing (im pe tra tio do mi nii). It is known, ho we ver, that the pro tec tion of the deb tor s in te rests, gi ven that it was ea si er to col lect ta xes from them than from lar ge land-ow ners, was of ut most im por tan ce for im pe rial fi nan ces. The re fo re, apart from pro hi bi ting the sti pu la tion of lex com mis so ria, as well as con di ti o ning pac tum Mar ci a num with just pri ce of the pled ged thing, the rights of the deb tor we re pro tec ted by su bjec ting im pe t ra t io do mi nii to se ve ral condit ion s. Imperat io dominii depended on a p ublicly an no un ced pre vi o us at tempt of sa le as well as on its an nul ment in ca se the cre ditor con ti nu es to col lect in te rest af ter the ac qu i si ti on of ow ner ship over the pled ged thing. Un sa tis fied with the lack of ap pli ca tion of the se con di ti ons in prac ti ce, Justi nian po sted ad di ti o nal con di ti ons for the ap pli ca tion of this in sti tu te in 530: the obli ga tion to at tempt to sell the pled ged thing wit hin two yea rs; to in form the deb tor abo ut it even af ter the ex pi ra ti on of this de a dli ne, in or der to gi ve him the op portu nity to pay his debt; to se ek spe cial ap pro val of the em pe ror for the ac qu i si ti on of ow ner ship af ter the ex pi ra ti on of the se de a dli nes; by in tro du cing a sub se qu ent pos si bi lity for the deb tor to re pur cha se the pled ge from the cre di tor wit hin two yea rs; ma king ir re ver si ble the cre di tor s ow ner ship over the pled ged thing only af ter the ex pi ra ti on of ap pro xi ma tely fo ur years; fa ir as ses sment of va lue of the pled ged thing with the obli ga tion of the cre di tor to re turn the sur plus to the deb tor as well as his right to re qu est the payment of the out stan ding amo unt from the deb tor. This pa per ex plo res the emer gen ce and evo lu tion of im pe ra tio do mi nii as well as the cir cum stan ces that lead to its emer gen ce. Keywords: im pe t ra t io do mi nii; pled ge; debt col lec t ion; ac qu i si t i on of ow nership over pled ged thing; pro tec tion of deb tor s in te rests Да тум при је ма ра да: